Jedan od problema koji se u Srbiji najbrže gura pod tepih i ostavlja za kasnije je zaštita životne sredine. Kroz proces ulaska u EU, naše zakonodavstvo, ali i građani će morati da prođu kroz transformaciju i preuzmu odgovornost bar za mali deo planete koju čini naša zemlja. Zbog svega ovoga, na tribinu smo pozvali stručnjake, profesora Petra Đukića sa Tehnološko-Metalurškog fakulteta i prof. dr Anđelku Mihajlov, ambasadorku održivog razvoja i životne sredine. Pored njih, svoje mišljenje je kao ravnopravna učesnica panela izložila Aleksandra Radosavljević, studentkinja Fakulteta političkih nauka i autorka jednog od najboljih radova na konkursu Otvorenog univerziteta.
Jedan od pokazatelja koliko se (ne)ozbiljno shvata ovaj problem je svakako neuređenost same profesije inženjera životne sredine koji do skoro nije na adekvatan način postojao u šifrarniku zanimanja, objasnila je profesorka Mihajlov. “Misli se da kada voliš da pecaš ili gajiš cveće da si stručnjak za životnu sredinu – ne vidi se kao ozbiljna struka, već kao ljubav prema prirodi. Kod nas se enviromentalista i ekolog shvataju kao ista stvar, iako je ekologija više biološka disciplina, a enviromentalizam više strateška, sistemska oblast”, kaže ona. Takođe, primetno je i da politički akteri ne govore o ovoj temi. Na poslednjim izborima, predizborne kampanje i programi se nisu bavile zaštitom okoline. “Oni koji se bave kulturom, obrazovanjem, zdravljem, zaštitom životne sredine su stalno u opoziciji u sopstvenom okruženju, protiv npr. onih koji se bave ekonomijom. Postoje dva pristupa da se to reši: jedan je da se pravi posebna stranka – iako one ne mogu da naprave jači korpus za svoje delovanje kod nas – ili da se sve političke partije time bave”, istakla je Mihajlov. Kada uđemo u EU ne samo kao država, već kao društvo, kaže ona, moramo i kroz zakone i kao građani biti osposobljeni za visoku etičnost u ovoj oblasti koja se od nas očekuje.
Profesor Đukić koji se bavi, kako on kaže, ekološkom ekonomijom, predstavio nam je principe održivog razvoja – participativnost, raditi tako da zagađivač plaća i postojanje međugeneracijske odgovornosti. Iako malo ljudi zna kada se obeležavaju Dan voda ili Dan planete, zbog skorih katastrofalnih situacija za zagađenjem sredine, više su svesni problema. “Mislim da je ekološka svest naroda sada bolja posle ovih situacija, sigurno bolja od svesti političara. U celoj predizbornoj i postizbornoj vrevi nema reči o zaštiti životne sredine, samo radna mesta i tačka. Zakondavstvo je složeno, iscepkano i rasuto, ne zna se koliko se ulaže u životnu sredinu, selektivno se primenjuju zakoni, inspektori ne rade svoj posao…”, upozorava Đukić.
Još jedan važan aspekt zaštite životne sredine odnosi se na društveno odgovorno poslovanje kompanija. Ono se ne odnosi samo na “industrije zagađivače”, nego i na sve koji svojom proizvodnjom mogu na neki način da štete planeti. Kako potrošači postaju sve više zainteresovani za ovaj problem, pojavio se ekološki marketing koji u prvi plan stavlja ekološke atribute proizvoda, objasnila nam je studentkinja panelista Aleksandra. Npr. kompanije iz kozmetičke industrije kao što su Avon, Oriflame i L’Oreal naglašavaju da ne testiraju svoje proizvode na životinjama. Međutim, pojavila se i zloupotreba ove ideje. “Greenwashing je praksa proizvođača koji se deklarišu kao ekološki svesni, a zapravo zataškavaju loše stvari koje rade”, objasnila je Aleksandra i kao primer navela reklamu Ford Motors-a kojom je najavljena proizvodnja 20.000 modela hibridnog vozila sa sloganom “Zelena vozila. Čistije fabrike. Naša kompanija je na dobrom putu.” Pri tom, nisu pomenuli da će nastaviti sa proizvodnjom konvencionalnih modela, koje proizvodu 80.000 za mesec dana i koji ostaju bitni zagađivači vazduha. Postoje načini da se i ovaj problem reguliše, što je neophodno, jer pojava greenwashing-ja se sve češće pojavljuje iz godine u godinu. “Načini borbe su sertifikati, nacionalni zakoni, kakav postoji u Norveškoj, i istraživanja nevladinih organizacija koji daju mogućnost potrošačima da ocene proizvode”, rekla je Aleksandra.
Nažalost, na tribinu su bili sprečeni da dođu Srđan Stanković, autor i direktor festivala Supernatural, i Marko Nikolić, autor drugog najboljeg rada na našem konkursu.
Otvoreni univerzitet 